Šta priroda kaže?

Prirodni svet je prepun različitosti i neobičnosti, a homoseksualnost nije izuzetak ni među životinjama. U životinjskom svetu postoji obilje primera homoseksualnog ponašanja koje nam može pružiti priliku za razumevanje raznolikosti seksualnosti u prirodi oko nas, ali i u razbijanju predrasuda i stereotipa koji okružuju ovu temu.

Rane 1910. godine, tim naučnika krenuo je na ekspediciju Terra Nova da istražuje Antarktik. Među njima je bio Džordž Marej Levik, zoolog i fotograf koji će biti prvi istraživač koji je proučavao najveću koloniju adelejskih pingvina na svetu. On je veoma detaljno beležio svakodnevne aktivnosti ovih životinja.

U svojim beležnicama je opisao njihovo seksualno ponašanje, uključujući seks između muških ptica. Međutim, nijedna od njegovih beleški se neće pojaviti u Levikovim objavljenim radovima. Zabrinut grafičkim sadržajem, odštampao je samo 100 primeraka rada “Seksualne navika adelejskih pingvina” (Sexual Habits of the Adélie Penguin) da bi se privatno distribuiralo. Poslednja preostala kopija nedavno je otkrivena i pruža dragocene uvide u istraživanje homoseksualnosti životinja.

Ali upadi u istraživanja homoseksualnosti na životinjama davno su prethodili Leviku, a zapažanja su objavljena još 1700-ih i 1800-ih. Više od 200 godina kasnije, istraživanja su prevazišla neke tabue sa kojima su se rani istraživači suočili i pokazala da je homoseksualnost mnogo češća nego što se ranije mislilo.

Istopolno ponašanje u rasponu od zajedničkog roditeljstva, pa sve do samih seksualnih odnosa primećeno je kod preko 1.500 vrsta.

No, taj broj je svakako i mnogo veći, s time da su istraživači tek od skoro počeli eksplicitno istraživati i proučavati takve vrste odnosa među životinjama. Većina prethodnih slučajeva zapažena je u okvirima drugih i širih istražiavnja. Društveni tabui, manjak sredstava i potencijalne cenzure razlog su nedostatka ovakvih istraživanja u prošlosti.

Homoseksualnost je široko rasprostranjena, a biseksualnost je među životinjskim vrstama još češća.

Moramo razumeti da je ponašanje životnja u prirodnim staništima koja su odvojena od gradova izolovano, te da kulture i prakse ljudi imaju veoma mali uticaj na to kako životinje interaguju. Tačnije, ako nauka uočava homoseksualno ponašanje kod sve većeg broja vrsta, to samo znači kako nauka i njene metode evoluiraju i napreduju, a ne da je homoseksualno ponašanje među životinjama nova stvar. Tačnije, ako se ono uočava sad, najverovatnije jeste da se ono kao takvo dešava među životinjama milenijumima unazad, pa i više.

“Rezus makaki” je vrsta primata iz porodice majmuna. Doktorant Džekson Klajv kreće na terenski rad, i to će biti njegovo drugo od višemesečnih putovanja gde posmatra ovu vrstu majmuna u divljini. Ženska homoseksualnost je dobro proučavana kod japanskih makaka, ali Klajvovo istraživanje bi ovog puta ispitivalo homoseksualno ponašanje kod mužjaka ove vrste.

Klajv objašnjava: „Proučavanja ponašanja zahtevaju mnogo vremena, posebno za ova nepredvidiva i retka ponašanja, koja obuhvataju skoro sva seksualna ponašanja. Morate mnogo da sedite i gledate, a istovremeno prilično budni i oprezni. Potrebno je dosta truda da bi prepoznali ove pojedinačne muške primate. U jednoj društvenoj grupi moram da prepoznam 120 mužjaka pojedinačno."

Pre nego što je započeo svoje doktorsko istraživanje, Klajv je proučavao porodicu planinskih gorila u istočnoj Africi. Primetio je intimne i seksualne odnose između muških gorila, iako to nije bio glavni fokus njegovog istraživanja u to vreme.

“Primeri se mogu pronaći gde god pogledate. Mogu da vam dam radove o bubama, paucima, muvama, ribama, flamingosima, guskama, bizonima, jelenima, gibonima, slepim miševima - gomile slepih miševa", kaže on. „Lista je beskrajna.”

Zapažanje homoseksualnog ponašanja u divljini i prikupljanje uzoraka krvi su prvi koraci za Klajva; sledeća je sekvenciranje DNK da bi se pronašle veze između ponašanja i genetskih markera.

Samo iz ovih primera jasno je da je istopolno ponašanje prilično uobičajeno u prirodi. Međutim, takođe je verovatno da je često potcenjeno ili zanemareno. Mnogi zapisi potiču od slučajnih zapažanja, tako da je verovatno da su mnogi promašeni ili su ostali nezabeleženi jer su ih prirodnjaci smatrali nevažnim ili čak sramotnim.

Takođe, verovatno je da su mnogi slučajevi istopolnog ponašanja jednostavno pogrešno kategorisani kao odnosi između jedinki suprotnog pola, gde su naučnici posmatrali seksualni čin i shodno tome napravili pretpostavke o polu životinja. Mužjaci i ženke mogu dosta slično izgledati u mnogim vrstama, te je ponekad sasvim teže videti da se radi u istopolnim odnosu dve muve ili dva miša.

Janet Mann je bihevioralna ekološkinja i profesorka na Univerzitetu Džordžtaun koja se bavi istraživanjem i posmatranjem delfina u zalivu Shark Bay, u Australiji. Mann je primetila visok nivo istopolnog ponašanja među delfinima, koje je povezala sa različitim faktorima uključujući dominaciju, vežbu za odraslo parenje i izgradnju odnosa. Mannova istraživanja, počevši od kasnih 1980-ih godina, detaljno nisu opisana, niti objavljena, sve do 2006. godine zbog zabrinutosti, stigme i predrasuda u naučnoj zajednici.

Ranih dana svoje karijere proučavajući delfine, Mann je posmatrala dva mlada mužjaka koje je nazvala Kuki i Smoki. "Držali bi peraje, kao da drže ruke, i plivali zajedno", kaže Mann. Kada bi se udaljili jedan od drugog, njihovi ponovni susreti bili su ispunjeni maženjem i trljanjem. Takođe, imali su i seksualne odnose.

Mann je prvi put posmatrala Kukija i Smokija kasnih 1980-ih godina. Oni su i danas zajedno. Tokom godina su se razdvajali i ponovo se sastajali. Obojica imaju potomstvo. Preživeli su napade ajkula. "Prilično su iskrzani sada", kaže ona. "Ali ta veza i dalje postoji."

Kada pominjemo istorijske i savremene stavove prema istopolnom ponašanju životinja, važno je naznačiti kako su kako su moralni stavovi uticali na naučno razmišljanje. Mnogi su slučajevi gde bi se istraživači suzdržali od objavljivanja svojih opservacija, ili bi ih modifikovali na način kako bi umanjili ili zanemarili njihov značaj, a sve zbog društvenih stavova. Naknadno treba reći da su na cenzure istraživačkih opservacija značajno uticala pravna i fizička lica koja bi finansirala sama istraživanja.

Moralna uverenja su dugo maglila naučno razmišljanje o istopolnom ponašanju životinja. Godine 1906, prirodni naučnik Edmund Selous posmatrao je mušku grupu šarenih ptica po imenu rufovi, uključujući jedan nerazdvojni par, u Holandiji. Kasnije bi napisao “Konstantno, može se reći, mešaju jedan drugog sa ženkom”. Par godina kasnije, isti naučnik na Antarktiku svedočio je istopolnom parenju među pingvinima Adelija, ali je zatim šifrovao svoje nalaze grčkim slovima i nije ih objavio."

Međutim, stavovi su se postepeno promenili, i istraživanje homoseksualnosti u životinjskom svetu danas nosi manje stigme, posebno jer su univerziteti postali raznovrsniji, a kvir istraživači postali su vidljiviji.

Nedavni porast istraživanja homoseksualnog ponašanja dugujemo novoj generaciji naučnika, uključujući i kvir naučnike. Međutim, neki poput Paula Vaseya proučavali su takvo ponašanje decenijama. Vaseyeva istraživanja o ženkama japanskih makaka sugerišu da istopolni susreti među ovom vrstom pružaju trenutno seksualno zadovoljstvo umesto što služe socijalnim svrhama poput dominacije ili pomirenja.

Mnogi naučnici ističu značaj razlikovanja homoseksualnih aktivnosti među različitim životinjskim vrstama, uključujući njihovu učestalost i uzroke. Drugim rečima, različite vrste pokazuju različite obrasce parenja, što se odražava i u raznolikosti homoseksualnih aktivnosti među njima. Još prostije rečeno, nisu sve životinje na isti način i podjednako gej.

Ono što je važno za razumevanje seksualnosti kod životinja, jeste to mnogi posmatrani istopolni parovi provode i čitav život zajedno. Kada bi bila uočena dva muška pingvina koji izražavaju emotivni afinitet jedan prema drugom, pa i imaju odnose, često bi se dešavalo da taj par ostane zajedno. Ili čak, da jedinke iz prethodnog para, iako sledeće sezone nemaju istog partnera, opet pokušaju da se pare sa drugim pingvinom istog pola. Ove observacije posebno su značajne jer pokazuju čvrstinu seksualnosti kod nekih životinjskih vrsta, što potvrdjuje da u pitanju ne mora uvek biti individualno i trenutno homoseksualno ponašanje, već da su odredjene jedinke potpuno istopolno sekslualno orijentisane. Takav fenomem nazivamo “seksualna orijentacija” kod ljudi.

Šta priroda kaže. Ili prvo, šta je priroda?

Pa ako za definiciju uzmemo da je “prirodno” sve ono što se može u svom izvornom obliku naći u prirodi, možemo zaključiti da telefon koji koristiš nije prirodan. Nije prirodno koristiti internet. Nije prirodno nositi patike. Nije prirodno konzumirati brufen kada te zaboli glava. Nije prirodno ni popiti koka kolu. Nije prirodno čak ni voziti automobil. On se ne može naći u prirodi. Leteti avionom nije prirodno. Ali zato voleti osobu istog pola sasvim je prirodno.

Naznaka:

Želimo da naznačimo kako ljudska seksualnost nikako ne treba biti poređena sa seksualnim praksama životinjskih vrsti, već samo kao primer seksualne raznovrsnosti u prirodi.
Referentni izvori i literatura:

1. Discover Wildlife - The article "Can animals be gay?" pruža uvide i primere homoseksualnog ponašanja u životinjskom carstvu.
Link: [https://www.discoverwildlife.com/animal-facts/can-animals-be-gay](https://www.discoverwildlife.com/animal-facts/can-animals-be-gay)

2. National Geographic - Članak "Same-Sex Animal Couples Exist, but what about Gender Identity?" pruža informacije o homoseksualnom ponašanju kod životinja uz ilustrativne primere.
Link: [https://www.nationalgeographic.com/news/2016/04/160421-gay-animals-sex-evolution-science-ngbooktalk/](https://www.nationalgeographic.com/news/2016/04/160421-gay-animals-sex-evolution-science-ngbooktalk/)

3. Scientific American - Članak "Homosexual Behavior in Animals" nudi detaljan pregled istraživanja i primera homoseksualnog ponašanja u životinjskom svetu.
Link: [https://www.scientificamerican.com/article/homosexual-behavior-animals/](https://www.scientificamerican.com/article/homosexual-behavior-animals/)

4. NWF. “Značaj istopolnih odnosa kod životinja." National Wildlife, Leto 2023, Link: www.nwf.org/Home/Magazines/National-Wildlife/2023/Summer/Conservation/Same-Sex-Behavior-Animals-Science.

5. “Same-sex Behavior Seen In Nearly All Animals, Review Finds” - Science Daily. University of California, June 17, 2009.
Link: https://www.sciencedaily.com/releases/2009/06/090616122106.html

Knjige:

1. "Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity" - Bruce Bagemihl - Ova knjiga pruža obiman pregled homoseksualnog ponašanja u različitim vrstama životinja i istražuje raznolikost seksualnosti u prirodi.

2. "Same-Sex Dynamics among Nineteenth-Century Americans: A Mormon Example" - D. Michael Quinn - Iako se fokusira na ljudsku istoriju, ova knjiga pruža zanimljive uvide o istorijskim perspektivama homoseksualnosti i povezanosti sa religijom i kulturom.

3. "Animal Homosexuality: A Biosocial Perspective" - Aldo Poiani
Cambridge University Press - Ova knjiga istražuje homoseksualno ponašanje u različitim životinjskim vrstama