Istorijat
2001
(FOTO:Blic/Andreja Ilić)
Prva beogradska Parada Ponosa je organizovana 30. juna 2001. pod sloganom “Ima mesta za sve nas”. Mali broj okupljenih na Trgu Republike napali su pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija je bila malobrojna, nepripremljena i nije adekvatno reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba, dok je zvanična reakcija Vlade izostala.
2010
(FOTO: AFP)
Održan je Prajd pod sloganom “Možemo zajedno”. Šetnja je počela 10. oktobra 2010. godine u parku Manjež, gde se okupilo više od 500 učesnica/ka. Iako je država organizatorima/kama garantovala bezbednost, procena ja bila loša i došlo je do velikih sukoba policije i huligana u centru Beograda. Procenjuje se da je na ulicama bilo više od 6000 policajaca i isto toliko huligana. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 osoba. Iste godine organizovana je i prva Nedelja ponosa koja je ostala jedini deo manifestacije bez bezbednosnih problema.
2011
(FOTO:Vesna Lalić)
Ustavni sud Srbije donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2009. neustavna. Donesen Zakon o mladima koji zabranjuje pravljenje razlike i diskriminaciju mladih, pored ostalog, i na osnovu seksualne orijentacije. Donesena osuđujuća prvostepena presuda za tešku diskriminaciju LGBT+ osoba protiv političara Dragana Markovića Palme.
Usvojen Zakon o socijalnoj zaštiti koji zabranjuje diskriminaciju korisnika socijalne zaštite, između ostalog, po osnovu seksualne orijentacije. Beograd Prajd 2011 pod sloganom “Prajd. Normalno.” bio je zabranjen sa obrazloženjem da država ne može da garantuje bezbednost učesnicima skupa. Kao reakciju na zabranu, aktivisti organizuju “Prajd u četiri zida” u Medija centru, posle kog izlaze na centralnu beogradsku ulicu, posipaju boje duge na kolovoz, zaustavljaju saobraćaj i nose transparent “Ljubav. Normalno.” Prajd je dobio ogromnu podršku u zemlji i inostranstvu. Nedelja ponosa prošla je bez incidenata sa mnogo raznovrsnijim programom. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da se najmanje 65% od cene zdravstvene usluge za promenu pola iz medicinskih razloga obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
2012
(FOTO:Vesna Lalić)
Izmenama Krivičnog zakonika uvodi se institut zločina iz mržnje kojim se kao otežavajuća okolnost uzima činjenica da je zločin učinjen, između ostalog, zbog nečije seksualne orijentacije. Ustavni Sud Srbije zabranio ultra desničarski “Otačastveni Pokret Obraz” čiji pripadnici su najodgovorniji za organizovanje nasilja tokom Parade ponosa 2010. Beograd Prajd 2012. pod sloganom “Ljubav, vera, nada” ponovo je bio zabranjen odlukom države. Zvanično obrazloženje je bilo da država i dalje ne može da garantuje bezbednost skupa, a odluka je organizatorima saopštena uoči skupa. Kao reakciju na zabranu, aktivisti su ponovo organizovali “Prajd u 4 zida” u Medija Centru Beograd posle čega su ispred ove zgrade najavili datum održavanja Beograd Prajda 2013. godine. Nedelja Ponosa je prošla mirno izuzev masovnih protesta ekstremista uoči izložbe “Ecce Homo” u kojoj je autorka koristila biblijske motive. Izložba je i pored protesta održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju uz veliki broj posetilaca.
Timeline description text.
2013
(FOTO:Vesna Lalić)
Ustavni sud Srbije donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2011. bila neustavna. Parada ponosa je odlukom države zabranjena treću godinu za redom. Ipak, nakon što su organizatori/ke obavešteni o zabrani, organizovan je Ponoćni Prajd od zgrade Vlade Srbije do Skupštine Srbije. Ova akcija je okupila veliki broj aktivista/kinja, pripadnika/ca LGBT+ zajednice i osoba koje je podržavaju. Međunarodna javnost i mediji su ovaj događaj proglasili Stonvolom Istočne Evrope.
Usvojene izmene Zakona o učeničkom i studentskom standardu kojima su uvrštene i odredbe o zabrani diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovama po osnovu seksualne orijentacije. Donesen Zakon o obrazovanju odraslih koji u svom delu o jednakim mogućnostima pominje i seksualnu orijentaciju.
2014
(FOTO:Vesna Lalić)
28. septembra 2014. godine u Beogradu održan je prvi Beograd Prajd koji je protekao bez incidenata i nije bio praćen organizovanim nasiljem. Parada Ponosa održana je pod sloganom “Ponos za sve”. Usvojen Zakon o elektronskim medijima koji pominje i seksualnu orijentaciju kao jedan od osnova za zabranu diskriminacije, mržnje i nasilja u programskim sadržajima pružaoca medijskih usluga. Istovremeno je usvojen i novi Zakon o javnom informisanju i medijima koji u dva člana pominje seksualno opredeljenje kao osnov za zabranu govora mržnje i distribuciju medijskih informacija koje se tumače kao akt nasilja i izazivaju neposredne ozbiljne i nepopravljive posledice. Donesen Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera koji predviđa da građanin/ka pod ovim merama i sankcijama ne sme biti stavljen/a u neravnopravan položaj, između ostalog, zbog svoje seksualne orijentacije.
2015
(FOTO:Vesna Lalić)
Beograd Prajd 2015 je održan 20. septembra 2015. pod sloganom “Moja prava, moji zahtevi”. Ove godine Beograd Prajd postaje članica Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) kao i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride). Nedelja Ponosa i Beograd Prajd protiču bez incidenata i uz smanjeno prisustvo policije. Predstavnici vlasti sve češće daju afirmativne izjave koje se odnose na poštovanje ljudskih prava LGBT+ zajednice i podržavaju održavanje Parade ponosa.
2016
(FOTO:Vesna Lalić)
Treći put za redom Parada ponosa je uspešno održana 18. septembra 2016. godine. U povorci je šetalo 2000 ljudi pod sloganom “Ljubav menja svet», dok je u sklopu Nedelje ponosa realizovano više od 25 događaja. Svi događaji su protekli bez incidenata i uz još manje prisustvo policije. Prilikom imenovanja članove Vlade Srbije, Premijer saopštava da je Ana Brnabić, nova Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, lezbejka.
2017
(FOTO:Vesna Lalić)
29. Juna – Ana Brnabić stupila je na poziciju Predsednice Vlade Srbije kao prva žena autovana lezbejka. Jul – Organizacioni odbor Parade Ponosa najavljuje Prajd pod sloganom "Za Promenu" i prvi put jasno zahteva od države da pravno reguliše istopolne zajednice. Avgust – otvoren prvi Prajd Info Centar koji je radio 30 dana i koji je posetilo više od 3 000 ljudi. Tokom trajanja prvog Prajd Info Centra građani kao i LGBT+ populacija su mogli da se informiše o radu LGBT+ organizacija, dešavanjima tokom nedelje ponosa kao i da dobiju informacije u vezi pokreta za LGBT+ prava. 17. Septembar – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i dva ministra bili su deo četvrte po redu uspešno održane Ponosa u kojoj je šetalo više od 2000 ljudi.
2018
(FOTO:Vesna Lalić)
17. maj – Beograd Prajd, pod sloganom ’’Reci da!’’ najavljen je za septembar, sa dva jasna zahteva upućena državi: usvajanje Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima, kao i Zakona o rodnom identitetu.
16. avgust - Ponovo je otvoren Prajd Info Centar, kao inkluzivan i siguran prostor u jednoj od glavnih i najprometnijih ulica Beograda. Novina je bila ta što je Centar nastavio da radi i nakon Prajda, ali i činjenica da je novi, veći prostor omogućio održavanje predavanja, panel diskusija, projekcija filmova, testiranja na HIV, velikog broja humanitarnih akcija... Do kraja 2018, Centar je posetilo preko 10 000 ljudi.
16. septembar – Beograd Prajd je uspešno održan peti put za redom. Tokom Nedelje Ponosa organizovano je 65 događaja na više lokacija u Beogradu. Na Prajdu je šetalo preko 2500 ljudi, a broj pripadnika policije bio je drastično manji. Nakon Prajda je, po prvi put, u Studentskom parku održan višečasovni zabavni program.
2. novembar - Doneta je prva krivična presuda u kojoj je motiv mržnje prema pripadniku LGBT+ zajednice uzet u obzir kao posebna otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne. Iako je krivično delo motivisano mržnjom, kao poseban član, uvedeno u Krivični zakonik Srbije 2012. godine kao obavezna otežavajuća okolnost, ovo je bio prvi slučaj kada je taj član primenjen.
2019
(FOTO:Vesna Lalić)
2020
FOTO:Goran Popovski Beograd Prajd je 2020. godine usled globalne pandemije poprimio novi oblik, pod sloganom ‘’Solidarni i u četiri zida’’. Solidarnost i uzajamna podrška ne smeju da prestanu ni za vreme vanrednih okolnosti, izolazije i fizičkog distanciranja. Zbog toga je Nedelja Ponosa ove godine bila puna raznolikog sadržaja, koji je bio dostupan preko onlajn platformi. Dofađaji su bili kako zabavnog tako i informativnog karaktera. Organizovani su paneli na kojima se razgovaralo o ključnim remama za LGBTI+ zajednjcu, kao što su zakoni i savezništvo, lajvovi preko kojih smo imali prilike da čujemo lične priče transrodnih i nebinarnih osoba i zabavne emisije sa različitom tematikom, od mode do turbo folka. Ovi onlajn događaji omogućili su ljudima da na bezbedan način budu uključeni u Nedelju Ponosa, što je posebno značajno za sve one koji ne bi bili u mogućnosti da fizički dođu na Prajd šetnju.
Pored toga, svakog dana Nedelje Ponosa, a u okviru kampanje ‘’Samo hrabro’’, objavljivana je po jedna fotografija koja se osvrće na neki društveni problem sa kojima se suočavaju pripadnici i pripadnice LGBTI+ zajednice. Kratki video ‘’Hej Ti’’, koji je okupio ljude iz zajednice i saveznike i saveznice sa ciljem da se pošalje poruka LGBTI+ ljudima da nisu sami, veoma je uspešan na društvenim mrežama i uspeo je da ostvari preko 60 000 pregleda samo na Instagramu. Medijska kampanja ‘’Šta nas žulja?’’ započeta je time što je 22.09.2020. Nataša Bekvalac na televiziji skrenula pažnju na probleme sa kojima se LGBTI+ osobe susreću zbog toga što njihovi međusobni odnosi nisu prepoznati pred zakonom. Kampanju je nakon toga podržao veliki broj javnih ličnosti, a važan element kampanje bila je i peticija za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu.
2021
FOTO:Vesna Lalić 23. mart - Završen društveni dijalog o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama koje je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Društveni dijalog održan je uz učešće 61 institucije i organizacije, a komentare sa primedbama i sugestijama dostavilo je ukupno 13 podnosilaca - 4 institucije, 4 organizacije, uključujući i grupe organizacija koje su podnele zajedničke komentare, jedna politička stranka i četvoro građana. 1. maj - Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da trenutni Ustav “upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene” , zbog čega, prema rečima predsednika, ne postoji mogućnost da on potpiše zakon o istopolnim zajednicama. Nakon ove izjave, dalji rad na zakonu naizgled je zaustavljen, uz obrazloženje da je potrebno da se zakon uskladi sa ekspertskim mišljenjem Saveta Evrope. 21. avgust - Na svečanosti zatvaranja World Pride-a u Kopenhagenu, predstavnicima Beograd Prajda zvanično je predata titula domaćina Euro Pride-a. Euro Pride održaće se prvi put na teritoriji Jugoistočne Evrope 2022. u Beogradu od 12. do 18. septembra. 18. septembar - Održan je još jedan uspešan Beograd Prajd pod sloganom ‘’Ljubav je zakon’’, što je ujedno bio i jedan od slogana kampanje za potpisivanje peticije za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, koju je potpisalo preko 13.000 građana i građanki. Tokom Nedelje Ponosa održano je oko 40 događaja kulturnog, umetničkog i edukativnog karaktera, a Prajd je podržalo najviše kompanija do sada, uključujući i neke velike međunarodne. Kuma Prajda, Nataša Bekvalac, izjavila je da nije prihvatila ovu titulu samo kako bi podržala LGBTI+ zajednicu, već da je i ona, kao saveznica, njen deo. Nakon što je više od tri hiljade ljudi učestvovalo u Prajd maršu, uz slanje jasnih parola i poruka za poboljšanje položaja LGBTI+ zajednice u Srbiji, u parku Manjež je održan koncert uz nastupe poznatih domaćih pop i rep pevačica, didžejeva i dreg kraljica. 21. novembar - Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izjavila je da je njeno ministarstvo uskladilo postojeći Nacrt zakona o istopolnim zajednicama sa ekspertskim mišljenjem Saveta Evrope, koje je stiglo još u junu 2021. godine. Ovime je završen i poslednji proceduralni korak pre nego što se Zakon pošalje na razmatranje u Vladu, koja bi potom trebalo da ga pošalje u Skupštinu pred narodne poslanike na razmatranje, odnosno usvajanje ili odbacivanje. 10. decembar - Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Beograd Prajd je poslao pisma svim ministarstvima Republike Srbije kako bi ih podsetio da su i LGBTI+ osobe ravnopravni građani i građanke Srbije i da Vlada Srbije zbog toga ima dužnost da radi na unapređenju položaja LGBTI+ zajednice, kao jedne od manjinskih grupa u ovoj zemlji, prvenstveno kada je u pitanju pravno regulisanje istopolnih zajednica. Unapređivanje stanja ljudskih prava svih građana i građanki mora da bude jedan od fokusa Vlade Srbije, a težnja ka ravnopravnosti je osnova svakog demokratskog društva.
2022
FOTO: Filip Bojović
Jul - EuroPride volonterska akademija počinje sa održavanjem, na kojoj je, tokom dva meseca, preko 150 mladih iz Srbije i inostranstva prošlo kroz edukativni program, sa temama poput LGBTI+ aktivizma, istorije, prava i položaja LGBTI+ zajednice i inkluzivnog feminizma.
Avgust - Uoči intenzivnih priprema za EuroPride 2022, zakazanog za septembar te godine, javljaju se sve intenzivniji pritisci na organizatore, zajednicu i sam događaj. Organizuju se litije - povorke sa više hiljada ljudi koje su se odvijale na nedeljnom nivou sve do EuroPride šetnje. Zahtev ovih skupova bio je, između ostalog, otkazivanje EuroPride-a, a sve zbog navodne zaštite tradiconalnih i porodičnih vrednosti. Na litijama se potpisivala peticija protiv EuroPride-a koju je potpisalo više od 30 hiljada ljudi. Mnogi mediji takođe su vršili pritisak na LGBTI+ zajednicu, šireći dezinformacije da će EuroPride doprineti širenju epidemije majmunskih boginja u Srbiji. Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, na konferenciji za medije izjavljuje kako će EuroPride biti otkazan ili odložen iz ”bezbednosnih razloga.”
12. septembar- Simbolično je podignuta zastava na platou ispred Palate Srbija, uz obraćanje kume Prajda, Sajsi MC, i zvanično je započeta Nedelja ponosa, sa preko preko 130 događaja -debata, radionica, pozorišnih predstava, izložbi, projekcija filmova, žurki. Jedan od najznačajnijih događaja Nedelje ponosa bila je Međunarodna konferencija o ljudskim pravima. Konferencija je trajala četiri dana i okupila je više od hiljadu učesnika iz svih delova sveta. Među njima su bili članovi Evropskog parlamenta, zvaničnici EU zemalja i ambasadori. Konferencija je stvorila prostor za učenje, diskusiju, razmenu iskustava, umrežavanje i definisanje planova za unapređenje položaja LGBTI+ zajednice u Srbiji i regionu.
13. Septembar - Iako su organizatori dobili obećanja da neće biti zvanične zabrane, MUP Srbije u popodnevnim časovima zabranjuje Prajd šetnju. Nedelja ponosa protiče bez problema. 14. Septembar - MUP odbija žalbu na rešenje o zabrani. Nastavlja se Nedelja ponosa i veći deo inostranih gostiju tog dana stiže u Beograd.
15. Septembar - Organizatori podnose tužbu Upravnom sudu u vezi sa zabranom, a istovremeno prijavljuju šetnju po novoj ruti. Svi svetski mediji prenose vesti o dešavanjima u Beogradu, a organizatori dobijaju podršku u odluci da šetaju bez obzira na zabrane. Nedelje ponosa se nastavlja prema planu.
16. septembar Noć pred EuroPride, oglašava se ministar policije Aleksandar Vulin, koji izjavljuje da zabrana šetnje ostaje na snazi, kao i da “nije popustio pred pritiscima velikih sila Zapada”. Nakon intenzivnih pregovora organizatora sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, nađeno je rešenje u vidu skraćene rute, koja je u zvaničnoj komunikaciji sa policijom prepoznata kao “sprovođenje učesnika do mesta odražavanja koncerta”.
17. septembar. EuroPride se dogodio, ali je ruta šetnje znatno skraćena i izmenjena od prvobitno planirane. Ovo je, svakako, istorijski događaj za Srbiju i region, kao i važan korak na putu ka postizanju ravnopravnosti, a šetnji je prisustvovalo oko 10.000 posetilaca. Po prvi put od početka obeležavanje Beograd Prajda - koncertne aktivnosti su trajale dva dana, pa su se izvođači poput Mahmuta Orhana, Bojane Vunturišević, Sare Jo, Senide, Angelline, Sajsi MC, Roi Perez-a, Patrika Mejsona i drugih, mogli čuti na Tašmajdanu u petak, 16. septembra i nakon protestne šetnje u subotu, 17. septembra. Između muzičkog programa, publici su se svojim lipsinkovima predstavile i mnoge lokalne dreg kraljice, gde je Lani Vee svečano predata kruna i titula Kraljice EuroPride-a 2022. Do kraja dana, policija je privela 87 ljudi zbog učešća u incidentima, koje su najviše činili napadi na pripadnike policije, a 13 policajaca je povređeno. Ukupno je angažovano 5200 policajaca. U povratku sa šetnje, huligani i ekstremni desničari su napali nekoliko aktivista i posetilaca Prajda, koji su zadobili lakše telesne povrede.
10. oktobar Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sprovelo je, tokom jutarnjih časova, akciju u kojoj je uhapšena 21 osoba zbog napada na pripadnike policije tokom održavanja Evroprajda. Niko nije uhapšen niti procesuiran zbog napada na aktiviste i posetioce EuroPride-a.
2023
(FOTO:Vesna Lalić)
3. Mart - U noći između 27. i 28. februara u parku Manjež u centru Beograda, pripadnici Skinheds pokreta napali su tri osobe. Između ostalog, motiv napada je bila i seksualna orijentacija jednog od napandutih. Jedan mladić je teško povređen zbog napada nožem, a drugi je napandut razbijenom flašom. Povodom ovog napada, Beograd Prajd i udruženje “Da se zna!” su 3. marta 2023. godine organizovali protest “Mržnja ubija” u parku Manjež. Na protestu se okupilo nekoliko stotina ljudi, koji su zahtevalii privođenje i kažnjavanje počinilaca uz primenu člana 54a Krivičnog zakonika. Istovremeno, zahtevano je blagovremeno i adekvatno postupanje policije i tužilaštva u slučajevima napada na pripadnike LGBTIQ zajednice.
15. jun - Održan je događaj "Beograd Prajd: Trenuci iz prošlosti i vizije za budućnost", na kome je premijerno prikazan dokumentarni film "Uvek ćemo šetati" ("We Will Walk"). Ovaj film pruža duboko retrospektivno sagledavanje EuroPride-a 2022. u Beogradu. Nakon prikazivanja filma, predstavljena je i foto monografija "Šetaćemo" ("We Will Walk"). Ove fotografije prikazuju lične i autentične trenutke tokom EuroPride 2022, kao i dešavanja ”iza kulisa” EuroPride Week-a 2022. Monografija je zajednički poduhvat autora Filipa Bojovića i Uroša Tanackovića. Tokom večeri, predstavljen je i program Nedelje Ponosa 2023, koja koja je zakazana za nedelju od 4. do 10. septembra 2023. godine.
30. jun - Nakon višemesečnog procesa evaluacije EuroPride-a 2022 i pojedinačnih sastanaka sa velikim brojem organizacija koje se bave ljudskim pravima LGBTI+ zajednice, završena je izrada procedura, organizacije i politika Beograd Prajda. Plenarni sastanak svih organizacija iz Beograda, Novog Sada i Šapca održan je 30. juna 2023. godine. Na tom sastanku je oformljena nova struktura Beograd Prajda, koju čini šest tela: Komitet, Organizacioni odbor, Operativni odbor, Prajd Info Centar, Odbor za pritužbe, kao i Komesar_ka za inkluziju i različitost.
3. jul - Noa Milivojev, osamnaestogodišnja transrodna devojka iz Kovilja za kojom se tragalo od 17. juna 2023. godine, u popodnevnim časovima pronađena je ubijena u Beogradu. Tog dana, nekoliko stotina ljudi okupilo se na Trgu Republike u Beogradu, kako bi paljenjem sveća odali počast. Beograd Prajd je apelovao na medije da se, prilikom izveštavanja o ovom i sličnim slučajevima pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda definisanih Kodeksom novinara Srbije, kao i da ne koriste netrpeljivost prema LGBTI+ zajednici radi povećanja profita. Nakon završetka događaja - nepoznati prolaznik uništio je sveće, trans zastave i Noine fotografije koje su učesnici skupa na Trgu Republike.
9. avgust - Ispisivanjem slogana na izlogu Prajd Info Centra, Beograd Prajd je započeo kampanju i promovisao slogan Prajda 2023 ("Nismo ni blizu"), naglašavajući da se LGBTI+ zajednica u Srbiji, uprkos naporima organizacija, aktivista i aktivistkinja i dalje suočava sa nasiljem i diskriminacijom, uključujući i odbijanje države da pravno reguliše zajednice osoba istog pola. Stoga, slogan "Nismo ni blizu" odslikava i slavi postignuća LGBTI+ pokreta, ali i prepoznaje i naglašava potrebu stalne borbe za ravnopravnost.
13. avgust - Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, saopštio je da neće potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, što je Beograd Prajd osudio i podsetio da je ovo samo jedna u nizu neprihvatljivih izjava koje predsednik Vučić upućuje LGBTI+ zajednici. U istom obraćanju, Aleksandar Vučić je, osim osvrtanja na Zakon o istopolnim zajednicama koji odbija da potpiše, spomenuo i određene termine poput ''ludila koja postoje u woke pokretima'', ili ''treći rod''.
14. avgust - Inicijativa mladih za ljudska prava, u saradnji sa brojnim organizacijama koje su deo Beograd Prajda, započela je Prajd volontersku akademiju. Skoro 70 učesnika i učesnica se bliže upoznalo sa istorijom LGBT+ pokreta u Srbiji, osnovnim pojmovima pola i roda, kao i sa medijskim izveštavanjem o LGBT+ temama. Dodatno, učesnici i učesnice su imali priliku da vežbaju svoje komunikacione veštine i javni nastup, kao i da se kroz primere iz prakse upoznaju sa procesom volontiranja tokom Nedelje ponosa i na samoj šetnji.
1. septembar - Ida Prester, pevačica benda ‘’Lollobrigida’’ postala je Kuma Beograd Prajda 2023.
4. septembar - ‘’Nedelja ponosa" 2023. godine otvorena je 4. septembra na platou ispred spomenika "Pobednik" na Kalemegdanu. Protestnim performansom, aktivisti i aktivistkinje iz poručili su javnosti da se ljudska prava LGBTI+ zajednice u Srbiji i dalje ne poštuju. Podsetili su da ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije usvojen. Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, kao i Zakona o rodnom identitetu, te poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, naglašeni su kao glavni zahtevi ovogodišnjeg Beograd Prajda.
8. septembar - Poslanici i poslanice Zeleno-levog fronta su predali predlog zakona o građanskom partnerstvu Narodnoj Skupštini, čime je ovaj predlog ušao u skupštinsku proceduru.
4. - 10. septembar - Održana je Nedelja ponosa 2023’, koja je obuhvatila 55 događaja različitog formata i karaktera. Održane su brojne debate, predavanja, žurke, izložbe, predstave, razgovori sa zajednicom, itd. Događaji su održani na 15 različitih lokacija u Beogradu i ponovo su okupili brojne organizacije civilnog društva, aktiviste, umetnike, dreg kolektive i pozorišne trupe.
9. septembar - Preko 10.000 građanki i građana Beograda, drugih gradova i zemalja, bili su deo još jedne uspešno održane Beograd Prajd šetnje. Šetnja je protekla bez incidenata, uz adekvatno privatno i policijsko obezbeđenje. Ispred Skupštine Srbije, Agata Milan Đurić održala je govor u kome je pozvala na vladavinu prava, negovanje demokratskih vrednosti i pristupačniju zdravstvenu negu za TIRV zajednicu. Kolona najvećeg Beograd Prajda do sada se zaustavila i ispred zgrade Vlade, odakle su organizatori poručili da u toj instituciji "u fioci" stoji Zakon o istopolnim zajednicama. Osim manje grupe ljudi sa crkvenim obeležjima, koju je blokirao kordon policije, nije bilo okupljanja protivnika Prajda. Šetnja se završila u parku Manjež, gde su na Prajd koncertu nastupali Filip Baloš, Bejbi Motorola, Filarri, tam, Dzipsii i Lazar Ćirković. Najavljeni su i dreg nastupi (Bad Reputation, The Haus of Plastics, Hydra HGG), kao i DJ setovi & Vogue (Lea Davogić, Plesno udruženje "GROOVE", TziTzi & greczei).
21. oktobar - U Beogradu je vandalizovan spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki. Spomenik je bio inicijativa nepoznatog autora_ke i imao je za cilj da čuva sećanje na Merlinku, koja je bila umetnica i heroj kvir zajednice u Srbiji, a surovo je ubijena.
6. novembar - Alex Elektra, jedna od Kraljica Beograd Prajda, postala je prva dreg kraljica koja šeta na Beogradskoj Nedelji Mode.
20. novembar - Zajedno sa Getenom, Beograd Prajd je paljenjem sveća na Trgu Republike obeležio Dan sećanja na žrtve transfobije. Prema Izveštaju o monitoringu ubistava trans osoba tima „Transrespect Vs Transphobia Worldwide”, koji organizacija „Transgender Europe” objavljuje uoči Dana sećanja svake godine, zabeleženo je 320 ubistava trans i rodno različitih osoba između 1. oktobra 2022. i 30. septembra 2023.
13. decembar - Žene u crnom i Beograd Prajd su organizovali protest ispred Ambasade Ruske Federacije kao odgovor na zabranu LGBT pokreta u Rusiji. Vrhovni sud Rusije je 30. novembra 2023. godine označio čitav LGBT pokret kao ekstremistički i zabranio njegove aktivnosti unutar teritorije Rusije. Ovaj potez predstavlja još jedan oblik progona LGBTI+ osoba u Rusiji.
